Tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka u vreme rata i mnogih previranja borba se nije vodila samo protiv neprijatelja iz suprotnog rova. Koristeći se efektom straha i krivice vođena je velika propaganda usmerena najviše na vojnike kako bi ih okrenuli višim moralnim vrednostima i zaštitili ih od polno prenosivih bolesti. Moralno posrnuli vojnici koji su dugo bili odvojeni od svojih porodica ili devojaka često razdvojeni okeanom utehu su nalazili u prostitukama. U cijlu zastrašivanja iznošeni su i neistiniti podaci poput navedene činjenice da je 98% žena sumnjivog morala pati od neke venerične bolesti. Još ovih postera možete pogledati ovde.

      Fotograf Ben Heine svojim fotografijama dodaje jednu novu dimenziju. Koristeći se crtežom da obogati svoje fotografije uložio je veliki trub u preciznost uklapanja perspektivu a opet jednostavnim motivima stvorio jednu novu i zanimljiviju priču. Karakteristično za njegov rad jeste i činjenica da se na svakoj fotografiji može videti i njegova ruka koja drži crtež. Sajt ovog autora možete pogledati ovde.

      Da se sve što postoji na svetu može iskoristiti za neku vrstu umetnosti govori i činjenica da Scott Wade koristi prašinu i prljavštinu na svom automobilu kao izražajno sredstvo. Kako je to moguće možete pogledati na fotografijana koje smo smo odvojili za Vas. A ukoliko Vas ova tematika privuče više fotografija a i informacija o ovom autoru možete pronaći na njegovoj oficijalnoj web stranici ovde.

      Argentinski ilustrator Pablo Lobato kotisteći najosnovnije geometrijske oblike i liniju kreira portrete mnogih poznatih ličnosti. Ubrzo nakon fakulteta počeo je da radi za nekoliko poznatih magazina ali svakodnevna rutina i dosada vratili su ga onome što najvišr voli i danas je kao ilustrator izgradio zavidnu karijeru u Argentini. Njegov blog i ostale radove možete pogledati ovde.

      Jedan od svakako zanumljivih i poznatih portretista današnjice jeste i Vik Munz. Pažnju javnosti skrenuo je na sebe svojim radom "Lobanja klovna" sa kojom i zvanično započinje svoju karijeru. Njegov zaštitni znak danas jesu portreti rađeni od takozvanih "ne umetničkih materijala" među kojima koristi hranu, otpad, žicu, čokoladu, dijamantsku prašinu itd. Kao inspiraciju za svoje portrete često koristi radove drugih poznatih autora, ali njegove reprodukcije daju jednu novu dimanziju celoj priči.

      Gregory Euclide koristi prirodne materijale za izradu minijaturnih pejzaža. Njegova inspiracija su sećanja prilikom odrastanja u ruralnim delovima Vinskonsina i potreba za njihovim oživljavanjem u urbanoj sredini bez zelenila u kojoj se danas nalazi. Nekad zanimljive stvari upravo proizilaze iz potrebe za nečim što nam trenutno nije dostupno.